Тражим вашу препоруку...

Advertisements

Advertisements

Увод

На глобалном нивоу, дигитализација плаћања постаје свакодневна ствар, а Србија није изузетак. Према подацима, значајан удео становништва већ користи електронске методе плаћања, а овај тренд се све више шири. Сви ови процеси значајно утичу на економску динамику, али и на начин на који функционишемо у свакодневном животу.

Важно је истакнути неке од кључних трендова у области дигитализације плаћања:

Advertisements
Advertisements
  • Повећање коришћења мобилних новчаника – Програмске платформе као што су Google Pay, Apple Pay и локалне варијанте omogućавају лако управљање финансијама, брзе трансакције и безбедно складиштење података. Важно је напоменути да у Србији мобилни новчаници постају све популарнији, посебно међу младом популацијом.
  • Раст е-трговине – Поред предности бржег и лакшег куповања, е-трговина нуди потрошачима и већи избор производа и услуга. Платформе као што су KupujemProdajem и Limundo значајно су допринеле овом расту, а корисници сада могу да купују без одласка из својих домова.
  • Блокчейн технологија – Иновације у блокчейн технологији побољшавају безбедност трансакција, смањујући ризике од превара. Ова технологија се све више интегрише у платне системе, обезбеђујући транспарентност и ефикасност.

С друге стране, дигитализација доноси и одређене изазове. Неке од њих укључују:

  • Безбедност података – Ризици од хакерских напада и крађе информација представљају велики проблем, што захтева стално унапређење безбедносних протокола и едукацију корисника о безбедности на интернету.
  • Регулативне баријере – Потреба за усаглашавањем са законодавством, као што су опште уредбе о заштити података (GDPR), представља изазов за многе компаније, посебно за стартупове који се баве дигиталним плаћањима.
  • Промена свести потрошача – Прилагођавање јавности новим технологијама је кључно. Многи потрошачи, нарочито старији, и даље преферирају традиционалне методе плаћања, па је важно организовати образовне кампање које ће објаснити предности и безбедност дигиталних платних система.

Све у свему, дигитализација плаћања представља важан аспект модерног економског окружења у Србији, који доноси значајне предности, али и изазове које одређене институције и предузећа морају да решавају у својим стратегијама развоја.

ВИДИ ТАКОЂЕ: Кликните овде да прочитате још један чланак

Advertisements
Advertisements

Трендови дигитализације плаћања у Србији

У Србији, као и у многим другим земљама, дигитализација плаћања не представља само нови начин трансакција, већ и културолошку промену у начину на који потрошачи и компаније приступају финансијским услугама. Ова промена је подстакнута великим напредком технологије, али и променама у навикама потрошача. У наредном тексту разматрамо неке од најзначајнијих трендова који обележавају ову област у нашој земљи.

Повећање коришћења мобилних новчаника

Мобилни новчаници представљају један од најзначајнијих трендова у области дигиталних плаћања. Платформе као што су Google Pay и Apple Pay постају све доступније, док локалне варијанте попут PayDo и Moja Srbija нуде специфичности које су прилагођене потребама српског становништва. Према статистичким подацима, број корисника мобилних новчаника у Србији се у последњих годину дана повећао за више од 30%, што показује растући интерес за ову технологију. Мобилни новчаници омогућавају корисницима да лако управљају финансијама, лако извршавају трансакције и безбедно складиште своје податке.

Раст е-трговине

Е-трговина у Србији све више добија на важности, не само у периоду пандемије, већ и у годинама које су уследиле. Онлајн платформи попут KupujemProdajem и Limundo значајно су допринеле овом тренду, могућавајући потрошачима да купују разноврсне производе и услуге без потребе за физичком присутношћу у продавницама. Растућа доступност и погодност е-трговине, уз побољшање логистике и времена испоруке, доприносе све већем броју корисника који прелазе на онлајн куповину. Проценjuje се да ће е-трговина у Србији у наредних неколико година расти по годишњој стопи од 15%.

Интеграција блокчейн технологије

Блокчейн технологија представља значајан иновацијски напредак који може побољшати безбедност и транспарентност плаћања. У Србији, ближа сарадња између финансијских институција и стартапа који се баве развојем блокчейн решења све је очигледнија. Ова технологија не само да омогућава брже и јефтиније трансакције, већ и унапређује транспарентност и смањује ризике од превара. Како временом увидимо важност блокчеин решења, важан је и развој регулаторног оквира који ће подржати њихову интеграцију у платне системе.

Дигитализација плаћања у Србији је несумњиво у порасту, а поменути трендови представљају само делић онога што можемо очекивати у блиској будућности. С друге стране, сви ови аспекти стварају основу за исправно разматрање изазова који долазе уз ову трансформацију.

ВИДИ ТАКОЂЕ: Кликните овде да прочитате још један чланак

Изазови дигитализације плаћања у Србији

Иако дигитализација плаћања у Србији доноси бројне предности и значајно напредовање у економској сфери, она такође доноси и низ изазова који захтевају пажњу и решавање. У наставку ћемо анализирати неке од најважнијих изазова с којима се Србија суочава у контексту дигиталних трансакција.

Безбедност и заштита података

Један од највећих изазова у области дигитализације плаћања је безбедност података. С повећањем броја дигиталних трансакција, расте и ризик од кибер напада, превара и крађе идентитета. Према подацима из 2022. године, Србија је забележила повећање инцидената кибер нападa који су циљали финансијске институције. Стога, безбедносне мере, као што су шифровање података, двостепена аутентификација и обука корисника, морају бити приоритет свих компанија у сектору финансија.

Регулаторни оквир и законодавство

Недостатак јасног и усаглашеног регулаторног оквира представља велики изазов у имплементацији дигиталних плаћања. Код нас, постоје различити закони и прописи који се не подударају увек, што може створити конфузију и нејасноће за финансијске институције и кориснике. Потребно је унапредити законодавни оквир који ће обавезати све учеснике у платним системима да одржавају висок ниво безбедности и заштите права потрошача. Европска унија већ спроводи регулативе као што је PSD2, које могу служити као пример за Србију.

Развијеност инфраструктуре и дигиталних платформи

Још један важан аспект је инфраструктура за дигитална плаћања. Иако је напредак очигледан, у многим деловима Србије постоје ограничења у доступности брзог интернета и неопходних технологија, што ограничава раст дигитализације. За ефикасну примену дигиталних плаћања, неопходно је развијати и побољшавати инфраструктуру, укључујући и приступ интернету у руралним и мање развијеним подручјима. Држава и приватни сектор треба да сарађују у развоју пројеката који ће осигурати бољу доступност технологија свим грађанима.

Образовање и свест потрошача

Важно је напоменути и образовање потрошача о дигиталним плаћањима. Многи грађани, особито они старије генерације, често нису упознати са предностима и правилом коришћења нових технологија. Образовне кампање и информативне радионице могу допринети већој свести потрошача о безопасном коришћењу дигиталних новчаника, е-трговине и других платних платформи. Пружање лаког приступа информацијама и алатима за учење може у значајној мери унапредити искуство корисника у дигиталном окружењу.

Зато је неопходно активно радити на рјешавању ових изазова у Србији, како би дигитализација плаћања постала одржива и ефикасна у том смислу, да сви грађани имају користи од њених предности.

ОДЈАВИТЕ: Кликните овде да истражите више

Закључак

Дигитализација плаћања у Србији представља синергију између технолошког напредка и потреба савременог друштва, чиме се откривају нове могућности за побољшање економских трансакција и корисничког искуства. Трендови у области дигиталних плаћања, укључујући раст мобилног банкарства и е-трговине, указују на глобалне промене које се одражавају и на наше тржиште. Међутим, ове позитивне промене долазе са значајним изазовима, попут безбедности података, недостатка јасног регулаторног оквира, као и потребе за развојем адекватне инфраструктуре и образовања потрошача.

Наравно, успех дигитализације зависи од сарадње свих актера у овом процесу, од државних институција, финансијских компанија, до самих корисника. Неопходно је створити стручне и безбедне платформе и унапређивати регулативе које ће подржати иновације. Само тако можемо изградити одрживи дигитални екосистем који ће допринети расту економије Србије.

У светлу свега наведеног, важно је осигурати бољу информисаност и образовање становништва о предностима дигиталних плаћања, како би сви грађани могли у потпуности да искористе бенефите које нове технологије нуде. Улагање у ове аспекте не само да ће унапредити финансијску продуктивност, већ ће и изградити поверење корисника у дигитални систем, што је кључно за успешну будућност платних трансакција у Србији.